Neko je za vas izradio određeni računarski program. Sad bi ste vi želeli da izmenite program u određenoj meri, ali ste se zapitali da možete da budete tuženi zbog toga.
U ugovoru koji ste zaključili nije ništa rečeno o tome. U takvom slučaju morate pogledati šta zakon kaže o tome.
Pre nego se da odgovor na navedeno pitanje neophodno je reći nešto o tome kako pravo RS štiti računarske programe.
Osnovni zakon kojim je propisana zaštita programskog koda je Zakon o autorskom i srodnim pravima. U ovaj Zakon su ugrađeni i međunarodni dokumenti koje je Srbija ratifikovala, a koji nastoje da daju univerzalne modele za zaštitu autorskih prava.
Zakon autorska dela ne definiše kao konačan skup, nego navodi primere šta predstavlja autorsko delo, tako ostavlja prostora daljem razvoju ljudskog stvaralaštva da stvori nove vrste autorskih dela koja će takođe uživati zaštitu zakona. Neki autori idu i dalje smatraju da ne treba uopšte definisati autorsko delo. Naš Zakon opet na to gleda ovako:
Namera ovog posta nije da posle njegovog čitanja čitalac može nesumnjivo proceniti da li je neko delo autorsko delo ili ne, jer to i nije moguće. I sam sud često nema lak zadatak kad treba da proceni da li je nešto autorsko delo.
Dakle, može se zaključiti da je računarski program je zaštićen kao i svaki roman čiji primerak možete kupiti u knjižari. Naravno, zakonodavac ovom obliku autorskog dela priznaje određene specifičnosti.
Treba napomenuti da autor poseduje dve grupe prava na autorskom delu moralna prava autora i imovinska prava autora. U imovinska prava autora spada i pravo autora da naplati iskorišćavanje svog dela od strane drugih.
Razumeti imovinsko pravo autora nije poseban problem, ali definisati moralna prava autora to je malo teže, naročito zbog toga što su moralna prava često isprepletana sa imovinskim. Domaći zakon i ne pokušava da definiše ova prava nego ih nabraja definišući svako od njih. To su: pravo paterniteta, pravo na naznačenje imena, pravo objavljivanja, pravo na zaštitu integriteta dela i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela.
U vezi sa pitanjem kojim se bavimo za nas je najznačajnije pravo zaštitu integriteta dela. Ovo pravo je priznato isključivo autoru i sastoji se od prava:
Pokušaću to da ilustrujem na jednom realnom primeru. Tužilac je komponovao muziku za TV seriju. Međutim, producentska kuća (tužena) koja je imala pravo da iskorišćava navedenu kompoziciju je upotrebila za reklamni spot.
Tužilac se tome usprotivio navodeći da mu je povređen integritet i integritet njegovog autorskog dela. Jednostavno, čovek ne želi da se njegova autorska dela skraćuju i koriste za namene za koje nije dao saglasnost, kao što bi bila recimo reklama za laksativ.
Dakle, autor je uredno naplatio pravo producentskoj kući da koristi njegovo autorsko delo, ali to ne znači da producentska kuća može da koristi delo za namene i da ga menja na način koji vređa integritet autora i dela.
Dakle do sada se može zaključiti da praktično nemate pravo da menjate računarski program koji ste kupili, pa ni da otklanjate greške. Na sreću nije tako.
U jednom drugom delu Zakona o autorskom i srodnim pravima zakonodavac omogućava licu koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa da radu uobičajenog i namenskog korišćenja programa bez dozvole autora i plaćanja naknade:
U ugovoru koji ste zaključili nije ništa rečeno o tome. U takvom slučaju morate pogledati šta zakon kaže o tome.
Pre nego se da odgovor na navedeno pitanje neophodno je reći nešto o tome kako pravo RS štiti računarske programe.
Kako pravnici vide programski kod
Osnovni zakon kojim je propisana zaštita programskog koda je Zakon o autorskom i srodnim pravima. U ovaj Zakon su ugrađeni i međunarodni dokumenti koje je Srbija ratifikovala, a koji nastoje da daju univerzalne modele za zaštitu autorskih prava.
Zakon autorska dela ne definiše kao konačan skup, nego navodi primere šta predstavlja autorsko delo, tako ostavlja prostora daljem razvoju ljudskog stvaralaštva da stvori nove vrste autorskih dela koja će takođe uživati zaštitu zakona. Neki autori idu i dalje smatraju da ne treba uopšte definisati autorsko delo. Naš Zakon opet na to gleda ovako:
Član 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Autorskim delom smatraju se, naročito:
1) pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
...
Namera ovog posta nije da posle njegovog čitanja čitalac može nesumnjivo proceniti da li je neko delo autorsko delo ili ne, jer to i nije moguće. I sam sud često nema lak zadatak kad treba da proceni da li je nešto autorsko delo.
A da li mogu da ga menjam?
Dakle, može se zaključiti da je računarski program je zaštićen kao i svaki roman čiji primerak možete kupiti u knjižari. Naravno, zakonodavac ovom obliku autorskog dela priznaje određene specifičnosti.
Treba napomenuti da autor poseduje dve grupe prava na autorskom delu moralna prava autora i imovinska prava autora. U imovinska prava autora spada i pravo autora da naplati iskorišćavanje svog dela od strane drugih.
Razumeti imovinsko pravo autora nije poseban problem, ali definisati moralna prava autora to je malo teže, naročito zbog toga što su moralna prava često isprepletana sa imovinskim. Domaći zakon i ne pokušava da definiše ova prava nego ih nabraja definišući svako od njih. To su: pravo paterniteta, pravo na naznačenje imena, pravo objavljivanja, pravo na zaštitu integriteta dela i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela.
U vezi sa pitanjem kojim se bavimo za nas je najznačajnije pravo zaštitu integriteta dela. Ovo pravo je priznato isključivo autoru i sastoji se od prava:
- da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica,
- da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi i
- da daje dozvolu za preradu svog dela.
Pokušaću to da ilustrujem na jednom realnom primeru. Tužilac je komponovao muziku za TV seriju. Međutim, producentska kuća (tužena) koja je imala pravo da iskorišćava navedenu kompoziciju je upotrebila za reklamni spot.
Tužilac se tome usprotivio navodeći da mu je povređen integritet i integritet njegovog autorskog dela. Jednostavno, čovek ne želi da se njegova autorska dela skraćuju i koriste za namene za koje nije dao saglasnost, kao što bi bila recimo reklama za laksativ.
Dakle, autor je uredno naplatio pravo producentskoj kući da koristi njegovo autorsko delo, ali to ne znači da producentska kuća može da koristi delo za namene i da ga menja na način koji vređa integritet autora i dela.
Dakle do sada se može zaključiti da praktično nemate pravo da menjate računarski program koji ste kupili, pa ni da otklanjate greške. Na sreću nije tako.
U jednom drugom delu Zakona o autorskom i srodnim pravima zakonodavac omogućava licu koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa da radu uobičajenog i namenskog korišćenja programa bez dozvole autora i plaćanja naknade:
...
2. otklanja greške u programu, kao i da vrši druge neophodne izmene u njemu koje su u skladu s njegovom svrhom, ako ugovorom nije drugačije određeno,
...
E sad dolazi pravi zadatak, protumačiti citiranu tačku 2. stava 1. člana 47. Zakona o autorskom i srodnim pravima.
Smem li da menjam kod kako bi otklonio grešku? Smem. Lagano.
Smem li da prepravim kod kako bi bio optimizovaniji? Da prvo vidimo da li je nephodno. Jeste, udaviće mi se serveri. Smem.
Slično prethodnom. Smem li da prepravim kod jer menjam server za bazu? Je li neophodno? Jeste, inače neću moći da ga koristim. Smem.
Smem li da menjam kod kako bi otklonio grešku? Smem. Lagano.
Smem li da prepravim kod kako bi bio optimizovaniji? Da prvo vidimo da li je nephodno. Jeste, udaviće mi se serveri. Smem.
Slično prethodnom. Smem li da prepravim kod jer menjam server za bazu? Je li neophodno? Jeste, inače neću moći da ga koristim. Smem.
Zaključak
Kada ste pribavili određeni računarski program možete da ga menjate onoliko koliko je potrebno da se otklone greške i koliko je "neophodno" u skladu sa njegovom svrhom.
U svakom slučaju, osnovni savet je da kada ugovarate prenos prava na korišćenje računarskog programa pokušate da predvidite sve namene za koje bi klijent mogao da ga koristi i da ih, u skladu sa svojom voljom ograničite.
Takođe, budite precizni u definisanju obima iskorišćavanja računarskog programa. Recimo, kupite pravo na korišćenje templejta za Joomla za 50$ i onda iskoristite taj templejt da napravite 183 sajta, a autor vam je preneo pravo da ga koristite samo na jednom.
U svakom slučaju, osnovni savet je da kada ugovarate prenos prava na korišćenje računarskog programa pokušate da predvidite sve namene za koje bi klijent mogao da ga koristi i da ih, u skladu sa svojom voljom ograničite.
Takođe, budite precizni u definisanju obima iskorišćavanja računarskog programa. Recimo, kupite pravo na korišćenje templejta za Joomla za 50$ i onda iskoristite taj templejt da napravite 183 sajta, a autor vam je preneo pravo da ga koristite samo na jednom.
